Огњен Станковић (Акробације ватром)
Деветнаестогодишњи Огњен Станковић један је од ретких који се, не само у Ужицу и околини, већ у целој Србији бави акробатиком, играјући се и ватром. Оно што га не одређује, али његовом успеху даје још више на значају је чињеница да је Огњен момак са посебним потребама.
Већ годинама, овај талентовани младић дане најчешће проводи у поткровљу куће у Севојну, вежбајући нове акробације са реквизитима за које многи нису ни чули, попут оних за жонглирање, као што су лед, ватрени, киwидо, контакт пои, кинески тањири или индијанска палица.
Необичност реквизита отежава и њихову набавку, али Огњенова мајка, Биљана не признаје непремостиве препреке за своје дете, које је већ много пута показало да, када га нешто интересује, може све.
„Огњен је одрастао уз страшне главобоље, јер је рођен са повишеним можданим притиском. Никад нисмо успели да добијемо другу дијагнозу, како бисмо му помогли. Још док је био дете са посебним потребама, показало се да му много помаже рад и друштво, социјализација“, објашњава Биљана Станковић.
Заиста, Огњен не воли много да прича, посебно о себи, али је за друштво и усавршавање вештина, којих је много, увек расположен.
Индијанску палицу којом је жонглирао на свом првом јавном наступу, пре неколико дана, на хуманитарном рок концерту у ужичком Градском културном центру, добио је непуних недељу дана пре наступа, који је довео до перфекције.
„Њему аплауз много значи, јер је углавном сам. Жао ми је што нико не препознаје све те таленте и жељу за дружењем. Дешавало се да одемо у Велики парк где он вежба, а око њега се окупе одушевљена деца. Тада је пресрећан“, каже мајка младог акробате, који је рођен у њеном родном граду, Москви.
У Србију су дошли 2013. године, када су схватили да 19. спрат у згради не нуди оно што је Огњену потребно. После логопедског предшколског, одлучили су да овде школовање настави у сеоској школи у Крвавцима, а касније и редовно средњошколско образовање, за интернет обликовање и графички дизајн. Његови таленти само су чекали да буду откривени.
„Када смо дошли, уопште није знао српски језик, што му је додатно отежало уклапање. Ипак, и то је савладао“, поносна је ова мајка.
Мало је растужује то што се чини да окружење не разуме врсту проблема са којим се Огњен суочава.
„Видим да се деца лепо друже са другарима који имају неки физички инвалидитет. Оги је физички здрав, али они не препознају његову љубав и жељу за дружењем“, објашњава Биљана, која мора да уложи труд како би се присетила свих спортова у којима се њен син опробао и сваки пут био успешан.
Каже да је из уобичајених игара, попут фудбала, одбојке, кошарке увек био искључен, али да је сам проналазио личне изазове.
„Он сада иде у школу за „стреет данце“, бави се паркуром, тенисом, картингом, боwлингом, пливањем“, поносна је ова мајка .
Огњен, ипак, највише воли акробатику, а најлепше се осећа међу млађом децом.
„Желим да постанем тренер и учим децу тим вештинама, да имам наступе. Волео бих да упознам другаре који би ме прихватили и дружили се са мном, али и људе сличних, несвакидашњих интересовања“, каже за Данас момак коме није пријатно да говори о својим успесима.
Ипак, док их је постизао и усавршавао разне таленте, он је и одрастао, па су главобоље све ређе. Са друге стране, у Србији не постоји доплер којим би се преконтролисало његово тренутно здравље. Последњи резултати, из иностранства, показују да му живот пун вежбе и необичних интересовања, прија.
