Писан у женском роду у првом лицу једнине, роман "Ћерка Сунца" намеће једно интересантно питање свом аутору: "Како на такав начин познаје психолошку природу жене?", што се запитала и сама уредница романа.
Њено име је Сенка, а она је све, само не туђа сенка. Родом је из Бијелог Поља, крај Пећи и ћерка је српске мајке Јасне и италијанског војника. Њен живот добија турбулентан преокрет након мајчине смрти годину дана након нестанка њеног оца, за кога и није била сувише емотивно везана. Још као дете осетила је хладноћу пиштоља међу рукама и налик дечаку, знала је да се побије како са Албанцима, тако и са Србима. Ратоборна је, праведна, своја и својски љута! Љута на Бога, љута на свет, залутала међу два бедема: љубави своје мајке и неправедности догађаја којима је сведок.
Сплетом околности, она свој живот наставља у САД, где завршава факултет и временом постаје "CIA hitwoman" и то не било каква. Већ једна од најбољих на свету.
Након извршених неколико убистава опасних и битних људи, адвоката, шпијуна, добија позив од Сигурне куће близу Вашингтон ДЦ-а (где и живи) и изненађена природом састанка (приватни, затворени састанак), одлази, очекујући да ће наредни задатак бити најважнији задатак у њеној досадашњој каријери.
Она се кроз дубоке монологе који се дигресивно преламају кроз роман, често окреће прошлости и мајци, али и ка многим њеним греховима.
На састанку у Сигурној кући добија задатак да убије наследника идеје Есад-Паше Топтанија и тако уједини Србе и Албанце. Амери знају да је Сенка сигуран играч и да је повратак кући након толико година неће сломити, али, ипак, за њом шаљу "Чистача", као мач са две оштрице: биће ту да убије уз њу или да убије њу, уколико се Сенка окрене против њих. Следи невероватан заплет који ће бити главни разлог зашто ће "Ћерка сунца" једног дана бити одличан филм! Ја се уздам у Бога, а да ли ће Сенка увидети ко једини вуче конце, схватићете када будете прочитали роман. Самим тим ћете га и проживети.
Промоција романа била је одржана у башти Градског културног центра у петак 13. маја са почетком од 19х.
Поред аутора, публици се обратио и књижевник Невен Милаковић и историчар Немања Девић.
