Pisan u ženskom rodu u prvom licu jednine, roman "Ćerka Sunca" nameće jedno interesantno pitanje svom autoru: "Kako na takav način poznaje psihološku prirodu žene?", što se zapitala i sama urednica romana. Njeno ime je Senka, a ona je sve, samo ne tuđa senka. Rodom je iz Bijelog Polja, kraj Peći i ćerka je srpske majke Jasne i italijanskog vojnika. Njen život dobija turbulentan preokret nakon majčine smrti godinu dana nakon nestanka njenog oca, za koga i nije bila suviše emotivno vezana. Još kao dete osetila je hladnoću pištolja među rukama i nalik dečaku, znala je da se pobije kako sa Albancima, tako i sa Srbima. Ratoborna je, pravedna, svoja i svojski ljuta! Ljuta na Boga, ljuta na svet, zalutala među dva bedema: ljubavi svoje majke i nepravednosti događaja kojima je svedok. Spletom okolnosti, ona svoj život nastavlja u SAD, gde završava fakultet i vremenom postaje "CIA hitwoman" i to ne bilo kakva. Već jedna od najboljih na svetu. Nakon izvršenih nekoliko ubistava opasnih i bitnih ljudi, advokata, špijuna, dobija poziv od Sigurne kuće blizu Vašington DC-a (gde i živi) i iznenađena prirodom sastanka (privatni, zatvoreni sastanak), odlazi, očekujući da će naredni zadatak biti najvažniji zadatak u njenoj dosadašnjoj karijeri. Ona se kroz duboke monologe koji se digresivno prelamaju kroz roman, često okreće prošlosti i majci, ali i ka mnogim njenim grehovima. Na sastanku u Sigurnoj kući dobija zadatak da ubije naslednika ideje Esad-Paše Toptanija i tako ujedini Srbe i Albance. Ameri znaju da je Senka siguran igrač i da je povratak kući nakon toliko godina neće slomiti, ali, ipak, za njom šalju "Čistača", kao mač sa dve oštrice: biće tu da ubije uz nju ili da ubije nju, ukoliko se Senka okrene protiv njih. Sledi neverovatan zaplet koji će biti glavni razlog zašto će "Ćerka sunca" jednog dana biti odličan film! Ja se uzdam u Boga, a da li će Senka uvideti ko jedini vuče konce, shvatićete kada budete pročitali roman. Samim tim ćete ga i proživeti.
Promocija romana bila je održana u bašti Gradskog kulturnog centra u petak 13. maja sa početkom od 19h. Pored autora, publici se obratio i književnik Neven Milaković i istoričar Nemanja Dević.
