Изложба мултимедијалног уметника Немање Стевановића

Отварање изложбе мултимедијалног уметника Немање Стевановића (@pausepainting) била је одржана у петак, 18. марта.

У свом раду, аутор највише користи дигиталне технике обраде слике, а радове објављује на Инстаграму где има завидан број пратилаца. Уметнику је ово прва самостална изложба на којој ће публика имати прилику да види део његовог досадашњег стваралаштва. Поставка обухвата дигиталне графике, слике великих формата и видео радове.

Паузе психоделичних актуелних холограма

Једног летњег дана спремао сам роштиљ. Склањао сам један по један ћевап. Остала су само два на крају. Померио сам их на средину решетке, сео и отворио пиво.
Сетио сам се тога када сам пронашао фотку коју сам неког јула постовао. Осетио сам поново тренутак у коме сам почео да улазим у метафоричке и емотивне асоцијације, трен сведен на муњевиту изградњу параметара неке перцептивне целине. Нешто се надовезивало на нешто.
... не постоји физички као такав, али је направљен од стране софтвера да изгледа да то чини, скоро или скоро као што је описано у строгој дефиницији.
Тог јутра сам осетио како ме лови нека асоцијативност. Да су тродимензионалне слике у мом уму производ пројекција које се интерференцијама светлости преламају у холограме који се мешају са мојим вољним поступцима. Могуће је направити холограм за било коју врсту таласа.
Да ли се виртуелно односи на аспект стварности који је идеалан, а притом ипак није стваран? Пример за то је значење, или смисао, или текст који држим на листу папира. Материјални аспект те пропозиције не постоји, или је сведен на рад веома мале количине материје, али ипак негде постоји као њен атрибут. Виртуелан наравно.
Тишина око мене преноси неуобичајене слике. Ћевапи цврче.
Људски идентитет је нераскидиво повезан са језиком. Може вас оставити заробљене између две планине, а може вас повести у загрљај виртуелном богу.
Ћевапи су почели да горе. Убацио сам их у шерпу и кренуо према кући.

Велимир Поповић