ПАУЛ ЦЕЛАН - КАДА КОРОНА НИЈЕ БИЛА СИНОНИМ ЗА ВИРУС
Паул Целан (23.11.1920 - 20.04.1970) рођен је у граду Черновци у тадашњој Румунији, а садашњој Украјини и то као Паул Анчел, у јеврејској породици која је говорила немачки као матерњи језик.
Већ као младић бавио се лириком, а један од његових најснажнијих утицаја био је Рајнер Марија Рилке. Морао је прекинути студије романистике 1941. године, када је послат на присилан рад у нацистичке логоре.
Депортовани су и његови родитељи који су тада и преминули. 1945. године преселио се у Букурешт где је радио као лектор и преводилац са руског језика.
Паул Целан је 1947. године емигрирао у Беч у коме се прикључио бечкој уметничкој сцени надреалистичких сликара и књижевника (‘’Група 47’’), у коме је саставио своју прву збирку песама ‘’Песак из урни’’ и где је 1948. упознао младу Ингеборг Бахман, чувену аустријску књижевницу.
Из сусрета двоје значајних песника немачког језика настала је кратка и искрена љубавна веза која је прерасла у дуго, али често и мучно пријатељство.
Оно је сачувано у Целановим дневницима и преписци Целана и Бахман, која је постхумно и објављена под називом ‘’Херззеит’’ (Време срца).
Позната је и Целанова поема ‘’Цорона’’ која би могла да се преведе као венац, алузија на прижељкивано венчање двоје песника које се никада није десило.
Екранизација њихове преписке је можда баш због своје једноставности тако јака. Двоје младих глумаца, Ања Плашг и Лауренс Руп, сусрећу се у тонском студију ради читања писама Целана и Бахман. Писма садрже осећања која драматично варирају - од заноса, блискости, усхићености, до страха од губитка, уплашености и отуђености. Она преовладавају глумцима, али их забављају - они се свађају, праве паузе за цигарете, разговарају о тетоважама и музици.
Нивои прошлости и садашњости, љубави, документовања и инсценације, књижевности и филма се претапају.
Изложба се реализује у сарадњи са Аустријским културним форумом и отворена је у четвртак, 16.септембра у холу ГКЦ-а.
