После првог романа “Дуга, сунце и срце” ауторка Бојана Нешић наставља да живот претаче у приче. Овом збирком ауторка нас води кроз догађаје из живота њене петочлане породице али и многе друге “цртице” из њене свакодневице са различитим запажањима и закључцима. И кроз њих, наједном, свако од нас препознаје себе у неком тренутку. Препознаје своје мирисе детињства, своју баку и тату који је спреман за ћеркин осмех и хулиган да постане. Препознајемо своје туге када губимо драге људе, када смо наизглед беспомоћни у неким ситуацијама, своју “неваљалу” децу, проблеме са којима се суочавамо, добре људе које срећемо, па и оне друге. На моменте ћете се гласно смејати, а одмах затим брисати сузе. И сетићете се да живот, заправо, пише најбоље романе, или бар збирке прича.
Ове приче би требало да при руци има мама, сваки родитељ запитан да ли добро обавља тај родитељски задатак, најзад, свако од нас када нам је потребно да се подсетимо да ће све проћи, и добро и лоше, да нас подсети да обратимо пажњу на ситнице које нам чине живот, на доброту, на стварање успомена, на то колико смо јаки.
И када затворите последњу страну имаћете само један утисак – само се срећа, заиста, рачуна.
