Америка против Ленона
Поводом четрдесет година од убиства овог музичара и борца за људска права, имаћете прилику да погледате у клубу ГКЦ-а филм "Америка против Ленона"
Филм почиње неколико недеља пред Божић 1971, када се Ленон увелико дружи са разним 'радикалним елементима' и од планетарне поп иконе трансформише у предводника мировног покрета који заговара окончање рата у Вијетнаму. Његове изјаве, јавне наступе, концерте и антиратне перформансе прати Бела кућа са председником Никсоном на челу и, наравно, ФБИ. Тако настаје 'досије Ленон', јер - како у филму каже Гордон Лиди, агент озлоглашене Хуверове службе, 'он је био важна особа и зато су његове активности праћене'. Истина је, заправо, да су се приближавали избори и да су протестни маршеви које су на њујоршким улицама предводили Џон и Јоко представљали озбиљну опасност за Никсонов нови мандат који је био неизвестан управо због нарастајућег отпора према председниковој агресивној реторици и ратним дејствима у Вијетнаму (ко је поменуо Буша?!).
И, које средство примењује власт борећи се против човека који је 'популарнији од Исуса'? Служба за имиграцију и натурализацију се појављује као тајно оружје Стејт департмента који прогони Ленона и Јоко, и у процесу који траје годинама прети депортацијом и ускраћивањем гостопримства у Њујорку. О томе у филму сведоче бројне 'главе које говоре', од чувеног новинара Волтера Кронкајта, преко адвоката, музичара и Ленонових пријатеља до саме Јоко Оно чији коментар боји читав филм, дефинитивно га претварајући у проленоновско остварење.
Прогон једне од најутицајнијих личности поп културе забележен је у бројним књигама и, у том смислу, они који очекују да ће 'Америка против Џона Ленона' ставити тачку на овај случај - биће разочарани. С друге стране, аутори су вешто укомпоновали оригиналне снимке мировних протеста, сцене из Леноновог приватног живота и пратећу иконографију с почетка седамдесетих са изјавама сведока времена, па се филм може читати и као прича о идеализму једног човека и једног доба. Најдрагоценији и најинтригантнији су, свакако, снимци самог Ленона које је на моменте горко циничан, а потом ноншалантно раздраган као да га читава јурњава са службом нимало не дотиче. На питање да ли је огорчен, одговара: 'Не. Време лечи све ране'.
На крају, 'Америку против Џона Ленона' требало би најпре да погледају генерације које нису имале привилегију да одрастају уз музику 'Битлса', они који су се родили године када је Џон Ленон убијен, а који су музички укус и животне ставове формирали током турбулентних деведесетих. Њима се пружа прилика да открију зашто је 'Дајмо шансу миру' много више од једног певљивог рефрена, као и да постану свесни величине али и цене друштвеног ангажмана данас актуелних уметника.